29 Dec Banja Koviljača i Sunčana Reka
Jednog toplog letnjeg dana išli smo na izlet u Loznicu, Banju Koviljaču i etno selo Sunčanu Reku. O Loznici sam pisala u prethodnom tekstu, a šta smo videli u Banji Koviljači i Sunčanoj Reci, pročitajte u nastavku.
Fabrika „Viskoza“
Na putu ka banji prošli smo pored ruinirane fabrike „Viskoza“. Tu su se proizvodile tkanine, a odeća se prodavala čak i u Parizu. Fabrika je zatvorena 2005. Posle toga je iz nje pokradeno sve što se ukrasti moglo. U međuvremenu je gorela u požaru. Tužan prizor.
Banja Koviljača
Banja Koviljača
Kvadricikl u Banji Koviljači
Između Drine i Gučeva nalazi se Banja Koviljača. Naziv je dobila po Koviljkinom gradu, čiji se arheološki ostaci nalaze između banje i Loznice.
Zvali su je u prošlosti i Smrdan banja. Voda tu jeste lekovita, ali nije baš da lepo miriše.
Za otkriće lekovitog izvora u gotovo svakoj banji vezana je neka legenda. U priči se često nađe neki umorni ili povređeni konj.
Tako i ovde.
Karavan je ostavio iznemoglog konja da se valja u blatu. Kada su na povratku tuda prošli, videli su ga živog i zdravog kako pase travu.
Za lekovitost vode su ljudi ovoga kraja svakako znali odavno, kao i Rimljani, a i Turci.
U vreme Miloša Obrenovića je kaptiran glavni izvor. Koviljača je i zvanično dobila status banje.
U vreme Karađorđevića je izgrađena.
I danas nosi epitet – kraljevska!
U parku Banje Koviljače
Šetalište u banjskom parku
Gunj, opanci, vunene čarape…
Parkirali smo se u ulici Maršala Tita, kojom smo došli iz Loznice, nasuprot severo-zapadnom ulazu u banjski park.
Parking je besplatan.
U park se ulazi na jednu od kapija, koje su na njegovim uglovima.
Ima zelenila, klupa, tezgi sa suvenirima…
I kada je vrelo leto treba se setiti hladne zime. Na jednoj od tezgi je gospođa Ljilja pazarila krzneni gunj. Sad ga rado nosi, jer ni centralno grejanje nije kao što je nekada bilo.
Može se iznajmiti kvadricikl. A ako vas mrzi da vrtite pedale, možete se provozati vozićem kroz park. Vožnje su na svaki pun sat.
Lilanje
Lilanje
Tabla u parku nas podseća na manifestaciju Lilanje, koja se održava svakog leta uoči Petrovdana.
Evo šta tačno piše na tabli:
„Kod Srba postoji običaj da se uoči velikog praznika Petrovdana (12. jul) pale lile koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze na štapu od leske. Ovaj vekovni narodni običaj u lozničkom kraju živi i danas. Lile se pale uz velike obredne vatre i obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tom kolektivnom činu najviše učestvuju deca i mladi. Lile imaju i hedonističko-zabavnu funkciju jer se tom prilikom učesnici vesele uz narodnu pesmu i igru. Sam događaj paljenja lila je scenski spektakl, vizuelna impresija igre sa plamenom.
Običaj lilanja je upisan u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Vuk Stefanović Karadžić reformator srpskog jezika i pisma, koji je rođen u selu Tršić nedaleko od Loznice, je u svom „Srpskom Rječniku (1818. godine) zapisao o lilama:
Lila (brezova ili trešnova), je ono što se oguli s brezove ili s trešnjove kore kao artija. Lila ima u sebi smole i može goreti kao luč.“
Običaj je paganski, a svakako zanimljiv. Priznajem da nikada nisam videla lilanje uživo i da bih volela.
Kur-salon
Kur-salon – sala “Kralj Petar”
Sati su brzo prolazili. Već je bilo vreme za ručak, a ja sam želela da jedemo u Kur-salonu. Kad smo već u kraljevskoj banji, red je da se i mi osećamo bar malo kraljevski.
Nekada su ljudi u banje odlazili ne samo da se leče, već i da se provedu. Kao što mi sada leti putujemo najčešće na more, naši preci su uglavnom putovali u banje. Vozili su se u kočijama, išli na večere, provodili se.
Portreti u sali “Kralj Petar”
Kur-salon je podigao kralj Aleksandar Karađorđević 1932. gdine. Tu su se u staro vreme održavali balovi. Tu je bila otvorena prva kockarnica na Balkanu. Kažu da je ovde održan i prvi izbor za mis Jugosavije, mada mi je taj podatak sumnjiv… Svakako interesantno mesto.
Kur-salon je obnovljen i ponovo otvoren na samom kraju 2018. godine.
Na spratu je velika dvorana. To je sala Kralj Aleksandar. Ima pozornicu i veliku terasu koja gleda na park. U toj sali su se održavali balovi, ali i folklor, priredbe… Tu su đaci polagali pionirsku zakletvu. Kusturica je taj prostor koristio za snimanje scene iz filma „Otac na službenom putu.“
Danas se može iznajmiti za svečanosti, za svadbe. Tu se opet održava Svetosavski bal. Igraju se pozorišne predstave, sviraju koncerti.
Salon za šah “Ivo Andrić”
U prizemlju je sala “Kralj Petar” u kojoj je à la carte restoran. Na zidu su portreti kralja Petra, kraljice Marije i kralja Aleksandra Karađorđevića.
Tu smo došli na ručak.
Nismo pravili rezervaciju. Ne znam da li je inače potrebna, ali sam verovala da tog dana neće biti gužve. Bio je ponedeljak, u toku radnog vremena, a dan vreo.
I da, bilo je prazno.
Kur-salon nije skup. Bar ne u odnosu na Beogradske cene. Cena moje porcije je od pre godinu i po, ali mislim da može da posluži za orijentaciju:
Naručila sam Bečku šniclu – 850,00 dinara. Dobila veliki tanjir pun hrane – uz veliku bečku šniclu, prilog je pomfrit, grilovano povrće (tikvice, pečurke, paprike), rukola u hrskavom testu. Pun tanjir!
Bečka šnicla u Kur-salonu
Sigurna sam da može takođe dobro, a jeftinije da se pojede u nekom drugom restoranu u Banji Koviljači, ali takav ambijent nećete imati na drugom mestu.
Banjski park
Banja Koviljača
Restoran „Pod kulom“
U severnom delu parka je šumovito, a u južnom ima cveća. Tu je fontana oko koje su staze koje se zrakasto šire. Oko fontane su klupe poređane u krug.
Oko tog dela parka su najvažnije zgrade. Osim Kur-salona, tu su vile – Hercegovina, Dalmacija, u kojima možete odsesti i kupatilo Kralja Petra I iz 1908. Sve su to sadržaji Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača.
Nasuprot Kur-salona, i fontane je restoran „Pod kulom“ koji je u stvari u samoj kuli. Ako se tu popnete uz stepenice, možete doći do izvora „Tri česme“ ili prošetati kroz šumu.
Kupatilo Kralja Petra I
Kupatilo Kralja Petra I
Mi smo krenuli ka kupatilu Kralja Petra jer je gospođa Ljilja uporno želela da se raspita za boravak. Navikla je da svake godine ide u banju. U poslednje vreme i po dva puta. Ja sam uporno objašnjavala da nismo zbog toga došli u ovu banju, ali to je jednostavno jače od nje.
Kupatilo je povezano sa zgradom koja je sa desne strane gledano iz parka. U toj drugoj zgradi je prijavljanje. Iz nje se u stvari ulazi u kupatilo, kroz dugi hodnik. Unutra su porcelanske kade, blatne kupke, masaže…
Kralj Petar je tu dolazio redovno, svake godine. Nekada je ostajao i duže od mesec dana. Čak su i državni poslovi ponekada čekali jer je kralj u banji.
I danas se možete okupati u kraljevoj kadi… ili ipak u kraljičinoj… u ovoj drugoj naprave aromatičnu kupku. A onda na masažu… Postoji i bazen na otvorenom koji nije veliki, ali je voda topla – 36 stepeni i gostima je na raspolaganju cele godine. U stvari je deo starog kupatila sada pravi moderni wellness centar.
Možete doći zbog wellness-a, a ako imate reumu, osteoporozu, diskus herniju, mišićna oboljenja… možete doći na lečenje.
Sale i ja smo zreli za lečenje. Čini mi se da će naša sledeća poseta nekoj banji biti ipak bolnička.
O Specijalnoj bolnici, Wellness centru, cenama, smeštaju…možete saznati klikom na link – Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača.
Banja Koviljača
Gučevo
Dok sam još mislila da ćemo Saša i ja sami na izlet, planirala sam odlazak na Gučevo. Možda nekom drugom prilikom..
Zbog čega ići na Gučevo?
Ova nevelika planina se izdiže iza samog parka Banje Koviljače. Šumovita je, ima uređenih pešačkih staza, pečuraka, ima i livada sa lekovitim biljem.
Neko se na Gučevo penje peške, neko kolima ili džipovima, a ima i onih koji se voze kvadovima.
Volite li adrenalinske sportove?
Ako je odgovor – da, možete se sa Gučeva spustiti paraglajderom.
Na uzvišenju je spomen-kosturnica. U njoj su sahranjeni srpski i austrougarski vojnici poginuli ovde 1914.
Bitka u kojoj su se vojske sukobile je trajala čak 55 dana i nazvana je „Bitka iznad oblaka“. Srpska vojska je ostala bez municije. Kopali su rovove što bliže neprijatelju. Borili se bombama i bajonetima.
Borio se i Josip Broz tada na Gučevu, na austrijskoj strani, u diviziji koja je nazvana „Vražja“. Bila je to 42. hrvatska domobranska divizija. Zbog toga se o ovoj bitki ćutalo. Ni Srbi je nisu pominjali zarad bratstva i jedinstva u državi nastaloj odmah nakon tog rata.
U blizini je još jedan spomenik – ruskoj bolničarki Dariji Aleksandrovnoj Korobkini koja je poginula na Eminovim vodama u poslednjim danima bitke.
Jednom sam spavala na Gučevu u „Gučevskim vajatima“, ali je pljuštala kiša, pa u prirodi nisam mogla da uživam, kao ni u predviđenom turističkom programu. Ranije smo se vratili nazad. Imam utisak kao da na Gučevu nisam ni bila.
Etno selo Sunčana Reka
Sunčana Reka
Još jednu želju sam imala, kada smo već u ovom kraju. Nikada ranije nisam bila u Sunčanoj Reci.
Gospođa Ljilja je htela kući. Nije joj bilo jasno gde sada idemo kada se u banji raspitala za smeštaj, cene, vodu… sve je obavila i smatrala je da je izletu kraj. Ipak smo je ubedili da se strpi još malo.
Vožnja je kratka. Oko 5 km ili oko 5 minuta.
Kompleks Sunčana Reka ima svoj parking.
Od parkinga treba proći pored terena, ka igrališku, pa do restorana. Treštali su narodnjaci. Tu sam ostavila svekrvu i muža, a ja nastavila dalje ka Drini.
Naselje Robert De Niro
Dalje se prolazi pored apartmana, pored naselja Robert De Niro. Sa desne strane je „ludi kamen“.
Produžila sam do reke gde je Šotrina plaža i kafić iz koga se čula pop muzika. Tu su stolovi uz reku, a bilo i kupača.
Šotrina plaža
Šotrina plaža
Zdravko Šotra je snimao serije u Banji Koviljači i u Sunčanoj Reci. Ovde je snimao Greh njene majke, Nepobedivo srce, Šešir profesora Koste Vujića. Očigledno je naš režiser zaljubljenik u ovo mesto.
Niz reku je crkva, bunar (želja), još jedna plaža, još jedan lokal… iza su konji, a ima i magaraca.
Bunar želja
Kada se od Šotrine paže nastavi uz reku, dolazi se do još jedne plaže – Bibine.
Divno je gledati Drinu kroz zelenilo.
Za kupanje nije više bilo vremena, a verujem da je dan proveden na plaži u Sunčanoj Reci pun pogodak.
Šta još od sadržaja ima ovo etno selo, kao i cene smeštaja, možete saznati na linku – Sunčana Reka.
Sunčana Reka
Dan sasvim ispunjen. Bilo je vreme za povratak.
Kao što sam već pisala u prethodnom tekstu, vratili smo se preko Šapca. Put je na toj strani odličan. Stigli smo za dva sata.
Ovo je deo Srbije u kome je lepo provesti dan, a možda i dva ili provesti nekoliko dana u banji, kupati se u lekovitoj vodi, odmoriti, a usput ići na izlete.
Posebno je lepo leti uz Drinu.
Nadam se da u ovoj zemlji još ima pameti i da će ovaj deo Srbije ostati lep kakav je sada.
Zašto putovati turistički u Loznicu?
Kojim putem putovati?
Kuda prošetati?
Šta videti u Loznici?
Praktični suveniri, pokloni dragim ljudima ili klasičan shopping.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments