15 Jul Krit – Arkadi, Elefterna, Festos, Matala
Sa severne obale krenuli smo jednog dana na izlet ka jugu. Prvobitni plan je podrazumevao manastir Arkadi, Festos i Matalu. Onda sam plan širila i kratila. Nešto pre polaska, a nešto u toku.
Knjige kupljene na licu mesta i proučavanje trase su krivi za nove ideje, a vreme, pa i raspoloženje u momentu kvare planove…
U tom jednom danu smo obišli manastir Arkadi, muzej arheološkog lokaliteta Elefterna kao i sam lokalitet, zatim arheološki lokalitet Festos, plažu Matala i selo Spili sa fontanom.
Izlet ka južnoj obali
Krit zapljuskuju dva mora – sa severa Kritsko, a južnu obalu Libijsko.
Kako se ne okupati u oba!
Išli smo na jedan izlet na jug samo zbog kupanja, ali ovo nije bio taj izlet.
Ovo je bio sadržajniji dan.
Arkadi manastir
Arkadi manastir
Kada sam prijateljicu Andreu pitala šta treba videti na Kritu nabrojala je važna mesta, trase po danima.
Tada sam prvi put čula za Arkadi.
Sada svima mogu samo da poručim da ga ne propustite.
Arkadi manastir
Manastir Arkadi se nalazi 22 km od Retimna. Lako se do njega dolazi.
Ulaz se plaća. Cena je prošle godine bila 3 evra po osobi. Leti je otvoren od 09 do 20.
Za preciznije satnice u toku cele godine, proverite na linku – Arkadi.
Muzej manastira
Nije to običan manastir, još jedan u nizu. Ne, Arkadi je mesto stradanja Grka za slobodu Krita.
U vreme borbe za oslobođenje od Turaka 1866. godine tu se sklonilo oko 600 žena i dece i oko 300 boraca.
Vojska Mustafa paše je napala Arkadi. Bilo ih je 15.000.
Čim su ušli u dvorište počeli su da ubijaju žene, decu, monahe. Spalili su ikonostas.
U monaškoj trpezariji su pogubili 37 momaka.
Barutana Arkadi manastira
Nije bilo nade za spas onih koji su u manastiru. Ušli su u prostor barutane, koji je u severoistočnom delu manastirskog kompleksa. Tu su digli u vazduh burad sa barutom. Vatru je potpalio Kostas Jabudakis.
Tako su poginuli. Žrtvovali su se radije nego da se predaju.
Eksploziju je preživela samo jedna devojčica, Eleni Sfakianaki.
O tragovima borbe svedoči i jedan veliki metak u drvetu.
Drvo u kome je metak
Strelica pokazuje na metak
Za taj strašni događaj se čulo širom Evrope. Tada kreće pomoć za oslobođenje Krita. Dolaze dobrovoljci iz drugih država.
Nije ni tada Krit oslobođen, niti je ujedinjen sa Grčkom. Do ujedinjenja dolazi tek 1913. Ipak, poboljšan je položaj lokalnog naroda.
Nasuprot ulaza u manastir je kosturnica kritskih ratnika koji su stradali u pokušaju da odbrane ljude u manastiru.
Elefterna – muzej i arheološki lokalitet
Elefterna – nekropola
Nedaleko od manastira Arkadi nalazi se Elefterna. Bio je to važan Dorski grad.
Elefterna mi nije bila u prvobitnom planu. Zaključila sam da bi šteta bila da je propustimo, da nije daleko i da vremena imamo.
Put ka Elefterni je kod samog manastira. Prođe se tako da vam manastir Arkadi bude sa desne strane, a kosturnica sa leve. Postoji u produžetku tabla koja usmerava putnike na tu stranu.
Elefterna muzej
Štit u muzeju
Stigli smo do modernog muzeja, a kada sam kupovala karte, službenica me je pitala da li želim i na arheološki lokalitet. Uputila me je da se vratimo do sela, da skrenemo kod taverne Andira, pa da produžimo dalje pravo – ukupno oko 2 km.
Tako smo se našli na mestu “Orti Petra” – “Stajaći kamen” ili na nekropoli drevne Elefterne.
Artur Evans je znao za ovo mesto, ali ga nije istražio, kao ni engleski arheolog Hemfri Pejn, koji je to pokušao. Tek su tri profesora Kritskog univerziteta započeli iskopavanja 1985 godine. Baš tu na mestu nekropole je otkriven krematorijum, zatim grobnice, urne, spomenici.
Nekropola
Tu je pronađena pogrebna lomača iz 8. veka pre nove ere, na kojoj je spaljen jedan ratnik. U blizini je bilo telo muškarca bez glave. Arheolozi veruju da je to ratni zarobljenik koji je tu pogubljen.
To je važno otkriće jer se scena podudara sa Homerovim opisom Patroklove lomače u Ilijadi. Tu je prikazano kako je ubijeno dvanaest trojanskih zarobljenika, kojima je Ahil odsekao glave, a tela postavio oko lomače.
Takav ritual su poznavali Krićani, ali ne i drugi Grci.
U Orti Petri se I dalje vrše iskopavanja. Upozoreni smo da deo lokaliteta ne fotografišemo. U tom momentu su ga istraživali.
Elefterna je postojala od neolita do vremena Vizantije. Od 9. veka pre nove ere do 7. ili 8. veka nove ere. Zatim je nestala.
Nalazila se na mestu koje nije bilo lako pristupačno, na brdu do koga je vodio uzani prolaz. Teško su neprijatelji mogli da dođu do nje. Tek su Rimljani na Kritu gradili gradove na obali.
Potrebno je bilo više vremena za obilazak nego što sam pretpostavila, pa sam odustala od još jedne ideje za skretanje sa trase – od sela Margarites.
Selo Margarites je poznato po grnčariji, a kažu da se obradom gline ovdašnje stanovništvo bavi još od kada su prvi ljudi naselili Krit.
Na fotografijama koje sam videla prikazane su kuće na kojima vise šareni, keramički predmeti – sunca, srca, leptiri, ćupovi… a ja ipak odabrala kamenje arheološkog lokaliteta. Svako ima svoje prioritete.
Festos
Festos
Vratili smo se istim putem do manastira Arkadi, a onda nastavili ka jugu, pored planine Psiloritis koja je deo masiva Ida, ka Festosu.
Ulaz – 8 evra
Festos je bio važan minojski grad-država. Nalazi se bliže južnoj obali Krita, na obodu plodne Mesara doline. Sa Festosa je lep pogled na tu dolinu na kojoj se zelene masline.
To je bila prestonica Radamanta.
Festosom je vladao mitski kralj Radamant, Minojev brat, sin Zevsa i Evrope. Vladao je Kritom pre brata i uveo je mnoge zakone.
Kada je Minoj zavladao, proterao je Radamanta sa ostrva jer je bio ljubomoran na njega.
Zbog svoje nepopustljivosti, postao je jedan od sudija u Hadu. Po Platonu sudio je pravedno i brzo je rešavao sporove.
Festos
Festos je bio bogat grad. Drugi po važnosti posle Knososa.
U Festosu se nalazila palata koja je izgrađena oko 1850. godine pre nove ere – Stara palata. Imala je kapije, popločana dvorišta, svetlarnike… Nju je uništio zemljotres, pa je na istom mestu izgrađena Nova palata oko 1700. godine pre nove ere.
Gradnjom nove, nisu uništeni svi delovi stare palate. Neki su još uvek vidljivi.
Oko centralnog dvorišta Nove palate, izgrađene su kraljeve odaje, ali i magacini, svetilišta, radionice… I ova palata je bila ukrašena alabasterom, podnim pločicama, freskama na zidovima.
Ispod visokog zida su stepenice pozorišnog dela. Sa njih su posmatrači gledali ceremonije, religiozne rituale…
Stepenice pozorišta
1450. pre nove ere je uništena i ta palata. Moguće je da je stradala u požaru. Nakon toga nije obnavljana.
Čak i nakon pada Minojske civilizacije grad nije napušten. Postojao je do sredine 2. veka pre nove ere, kada su ga razorili stanovnici Gortina.
Puno je tu bilo građevina izgrađenih u helenističko i rimsko vreme, ali su uništene da bi se istražila minojska palata.
Festos palata
Bronzani Talos
U Festosu je pronađen metalni novčić na kome je figura Talosa, diva od bronze, antičkog robota. Na toj pari je predstavljen sa krilima. Po mitologiji bio je čuvar minojskog Krita.
Kroz telo mu je tekao metal, a jedan esker, kao mali čep, zadržavao je tečnost da ne iscuri.
Krila su mu služila da bude brz, toliko da tri puta u toku dana može da obiđe ceo Krit.
Neprijateljske brodove je gađao kamenjem, a ako bi se neprijatelj ipak iskrcao, ubijao bi ga svojim zagrljajem, tako što mu se telo usija od toplote.
Novčić sa Festosa se sada nalazi u Parizu.
Disk iz Fesstosa
Sećate li se diska iz Arheološkog muzeja, iz Herakliona? Onog čiji spiralni natpis nije protumačen. Pisan je prvim minojskim pismom. Pronađen je baš ovde, u staroj palati.
O tom disku sam već pisala u tekstu: Krit – Iraklion i Fodele
Mesara dolina
Za razliku od Knososa punog posetioca, u Festosu gotovo da nema ljudi. Kao da sam imala lokalitet samo za sebe. Istina, jako sunce koje je peklo, je malo kvarilo doživljaj.
Nakon obilaska sam se pridružila Saši na soku od ceđenog voća.
Matala
Matala plaža
Cene ležaljki i suncobrana 2022.
Od Festosa je samo 11 km do plaže Matala.
Uz plažu je parking. Bio je gotovo pun vozila, ali bilo je mesta i za nas.
Uputili smo se pravo na kafu sa pogledom na Libijsko more. Kažu da do Afrike ima oko 200 km.
Plaža je šljunkovita. Čitala sam kako ume tu da bude nezgodno kad dune malo jači vetar, pa poleti šljunak k’o šrapneli.
Mi smo imali sreće da je dan bio miran. Nije bilo ni mnogo vetra, ni velikih talasa. Taman kako treba.
Matala plaža
Po grčkoj mitologiji baš na ovu plažu je Zevs u obliku bika doveo Evropu.
Uz plažu su neobične stene. Pune su rupa – pećina, koje su napravili ljudi. Služile su Rimljanima kao grobnice, a možda čak i kao životni prostor. Kažu da je u jednu dolazio Brut.
Pećine na Matala plaži
Kasnije su na Matalu stigli hipici, kojima su te pećine postale “krov nad glavom”.
Dolazili su tu i čuveni pevači i pevačice – Bob Dilan, Dženis Džoplin, Džoni Mičel, Džoan Baez.
Hipike je crkva proterala iz Matale. Neki su se zadržali na Kritu, u drugim mestima, a većina se premestila na Ios.
U današnje vreme na njih podseća festival koji se održava svakog leta. Ove 2023. je održan u junu posle pandemijske pauze.
Pećine se mogu posetiti uz plaćanje ulaznice i na ličnu odgovornost. Zanimljivo mesto za sve koji vole da se veru po stenama.
Priznajem da me je privlačila ideja.
Ulaznice za pećine – cena i radno vreme.
Htela sam ja još obilazaka da uglavim u taj jedan dan. Isuviše je bila ambiciozna ideja da nakon svega odemo do Preveli plaže. To je ona sa palmama, gde se hladna reka uliva u more i do koje ne može kolima da se dođe, već treba pešačiti.
Ne, nismo imali vremena za Preveli. Bio bi to isforsiran odlazak. Bilo bi baš na silu da smo se još i tamo uputili.
Ko je ranoranilac, možda bi mogao da izvede sve u istom danu.
Ja mislim da je ipak pametnije ići tamo na poseban izlet.
Nažalost mi ni to nismo uradili. Na kraju je nismo uopšte videli.
Fontana dei Leoni, Spili
Fontana dei leoni
Umesto na Preveli, zaputili smo se drugom trasom ka Retimnu, preko sela Spili.
Spili je samo 28 km udaljen od Retimna.
Tu se nalazi niz lavljih glava iz čijih usta teče voda, izvorska hladna voda. Okolo su bašte pod krošnjama drveća i radnje sa suvenirima.
Fontana dei leoni
To je lepo mesto da napravite pauzu dok obilazite ostrvo.
Fontana je napravljena u 16 veku.
Tu u hladovini, uz hladnu vodu, približili smo se kraju našeg izleta.
Bio je to lepo ispunjen dan.
Knjaževac i okolina – Rgoška banja, vodopad Bigar, Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici, Arheo-etno park Ravna
Od raftinga rijekom Tarom do šetnje starim ulicama Starog grada Kotora, nebrojena su mesta koja očekuju avanturiste i radoznale turiste.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments